Još uvek konoplja (Cannabis sativa) se često povezuje sa psihoaktivnim svojstvima bez obzira što sve veći broj istraživanja i primena pokazuju da je konoplja mnogo više od toga. Kada govorimo o konoplji kao hrani, mislimo na njeno seme od koga se dobija ulje, proteinska brašna i oljušteno seme, koji su bogati hranljivim materijama i mogu pružiti brojne zdravstvene koristi.

Konoplja se sve više prepoznaje kao superhrana zbog svojih izuzetnih nutritivnih vrednosti i brojnih zdravstvenih prednosti. U poređenju sa drugim biljnim namirnicama, konoplja se ističe kao izvor kompletnih proteina, zdravih masti, vlakana i esencijalnih mikronutrijenata. Njena primena u ishrani je raznovrsna i jednostavna, omogućavajući uključivanje ove nutritivno bogate biljke u svakodnevnu ishranu.

Ovaj tekst istražuje nutritivne vrednosti konoplje i upoređuje ih sa drugim biljnim namirnicama koje se na našem podnevlju koriste najčešće i mogu se pronaći u svakoj prodavnici zdrave hrane. Ukazaćemo na razloge zašto u svetu, seme konoplje postaje nezaobilazni deo moderne ishrane ali i postavićemo pitanje nadležnima „Na osnovu čega je i dalje zabranjeno za ljudsku upotrebu u Srbiji?“

Nutritivni profil konopljinog semena

Konopljino seme je pravi mali nutricionistički dragulj. Bogato je proteinima, zdravim mastima, vlaknima, vitaminima i mineralima, pa hajde da vidimo sastav i da ga uporedimo sa istim u drugim biljnim namirnicama:

PROTEINI

Konopljino seme sadrži 20 aminokiselina od čega svih 9 esencijalnih aminokiselina, što ga čini kompletnim izvorom proteina. To je posebno značajno za vegane i vegetarijance, koji često moraju kombinovati različite izvore biljnih proteina kako bi dobili sve potrebne aminokiseline. U poređenju sa drugim biljnim izvorima proteina, evo nekoliko primera:

• SOJA: 36 grama proteina na 100 grama
• KVINOJA: 14 grama proteina na 100 grama
• CHIA SEME: 17 grama proteina na 100 grama
• LANENO SEME: 18 grama proteina na 100 grama
• SUNCOKRETOVO SEME: 20 grama proteina na 100 grama
• BADEMI: 21 gram proteina na 100 grama
• SUVI GRAŠAK: 25 grama proteina na 100 grama
• KONOPLJINO SEME: 32 grama proteina na 100 grama

Proteini iz konoplje se lako vare, zahvaljujući prisustvu globulinskih i albuminskih proteina, što je prednost u odnosu na mnoge druge izvore biljnih proteina. U odnosu na druge proteine biljnog porekla, konopljin protein koji se sastoji najvećim delom od edestina i albumina apsorbuje se do čak i 85% u ljudski organizam.

MASTI

Konopljino seme je izuzetno bogato esencijalnim masnim kiselinama, posebno omega-3 i omega-6 masnim kiselinama u idealnom omjeru 3:1 kao što je i u ljudskom organizmu. Ove masne kiseline su ključne za zdravlje srca, mozga i kože. Konopljino seme se izdvaja po svom balansu omega-3 i omega-6 masnih kiselina, što je od presudne važnosti za smanjenje upala i održavanje optimalnog zdravlja.

• CHIA SEME: 31 gram masti na 100 grama (sa visokim sadržajem omega-3)
• LANENO SEME: 42 grama masti na 100 grama (sa visokim sadržajem omega-3)
• BADEMI: 49 grama masti na 100 grama (sa mononezasićenim mastima)
• ORASI: 65 grama masti na 100 grama (sa visokim sadržajem omega-3)
• SUNCOKRETOVO SEME: 51 gram masti na 100 grama (sa visokim sadržajem omega-6)
• KIKIRIKI: 50 grama masti na 100 grama (sa visokim sadržajem mononezasićenih masti)
• PISTAĆI: 45 grama masti na 100 grama (sa visokim sadržajem mononezasićenih masti)
• KONOPLJINO SEME: 49 grama masti na 100 grama (sa izuzetno izbalansiranim omjerom omega-3 i omega-6 masnih kiselina)

BILJNA VLAKNA

Konopljino seme je odličan izvor dijetetskih vlakana, posebno ako se konzumira s ljuskom. Vlakna su ključna za zdravu probavu, regulaciju šećera u krvi i kontrolu telesne težine. Evo nekoliko primera sa drugim biljnim izvorima vlakana:

• CHIA SEME: 34 grama vlakana na 100 grama
• LANENO SEME : 27 grama vlakana na 100 grama
• KVINOJA: 7 grama vlakana na 100 grama
• SUNCOKRETOVO SEME: 8.6 grama vlakana na 100 grama
• BADEMI: 12.5 grama vlakana na 100 grama
• PISTAĆI: 10.3 grama vlakana na 100 grama
• SUVI GRAŠAK: 16 grama vlakana na 100 grama
• KONOPLJINO SEME: 21 grama vlakana na 100 grama (sa ljuskom)

Dok chia i laneno seme takođe sadrže značajne količine vlakana, konopljino seme nudi kombinaciju rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, što dodatno doprinosi zdravlju creva.

VITAMINI I MINERALI

Konopljino seme je bogato vitaminima E, B kompleksa (uključujući B1, B2, B6, i folnu kiselinu) i mineralima kao što su magnezijum, cink, fosfor, kalijum i gvožđe. Ovo ga čini nutritivno bogatim izborom koji podržava imuni sistem, zdravlje kostiju i funkciju nervnog sistema.  U poređenju sa drugim biljnim namirnicama:

• CHIA SEME: Visok sadržaj kalcijuma, magnezijuma, i fosfora
• LANENO SEME: Bogato magnezijumom i fosforom
• BADEMI: Visok sadržaj vitamina E, magnezijuma, i kalcijuma
• ORASI: Dobar izvor magnezijuma, fosfora, i cinka
• SUNCOKRETOVO SEME: Visok sadržaj vitamina E, magnezijuma, i selena
• PISTAĆI: Bogate vitaminom B6, kalijumom, i magnezijumom
• SUVI GRAŠAK: Visok sadržaj folata, magnezijuma, i fosfora
• SEME KONOPLJE: Bogato vitaminom E, B kompleksom, magnezijumom, cinkom, fosforom, kalijumom i gvožđem

Primena konoplje u ishrani

Konoplja se može koristiti u različitim oblicima u ishrani, uključujući seme, ulje, protein i kao mleko. Konopljino seme se može konzumirati sirovo, prženo, ili kao dodatak različitim jelima. Može se posuti po salatama, dodavati u smutije, jogurt, ovsenu kašu ili koristiti kao dodatak pekarskim proizvodima. Njegov blag, orašasti ukus čini ga pogodnim za širok spektar recepata.

Konopljino ulje se dobija hladnim presovanjem semena i može se koristiti kao preliv za salate, dodatak smutijima ili kao baza za domaće prelive. Važno je napomenuti da konopljino ulje ne treba koristiti za prženje jer visoke temperature mogu uništiti korisne masne kiseline.

Proteinsko brašno od konoplje dobija se prosejavanjem „pogače“ koja ostaje nakon hladnog ceđenja i odličan je dodatak za smutije, proteinske napitke, posebno za sportiste i aktivne osobe koje traže biljni izvor proteina. Osim što pruža esencijalne aminokiseline, proteinsko brašno je bogato vlaknima i zdravim mastima. Dodaje se u testa 10-20% u kombinaciji sa ostalim brašnima i svojim ukusom i tamnom bojom obogaćuje peciva i olakšava probavu.

Konopljino mleko je biljna alternativa kravljem mleku i može se koristiti u kafi, smutijima, pečenju ili kao napitak. Bogato je proteinima i zdravim mastima, a uz to je pogodno za osobe sa intolerancijom na laktozu ili alergijom na soju. Pravi se tako što se oljušteno seme konoplje (2 supene kašike) stavi u blender zajedno sa 200-300ml vode a ukoliko dodate i 1-2 urme, dobićete prirodno energetsko piće.

Još malo poređenja sa drugim biljnim namirnicama

Konoplja VS soja

Soja je poznata po visokom sadržaju proteina i koristi se u raznim oblicima, od tofua do sojinog mleka. Međutim, soja često izaziva alergijske reakcije i sadrži fitoestrogene koji mogu uticati na hormonski balans kod nekih ljudi. Konoplja, s druge strane, retko izaziva alergije i ne sadrži fitoestrogene, što je čini sigurnijim izborom za mnoge ljude. Takođe, soja često dolazi iz genetski modifikovanih izvora, dok je konoplja uglavnom prirodno uzgajana.

VS Lanenim i Chia semeom

Lanen i chia seme su takođe bogati omega-3 masnim kiselinama i vlaknima. Međutim, konopljino seme nudi bolje izbalansiran omjer omega-3 i omega-6 masnih kiselina i sadrži kompletnije proteine. Laneno seme zahteva mlevenje da bi se iskoristile nutritivne vrednosti, dok konopljino seme može da se konzumira celo, bez dodatne pripreme. Osim toga, chia seme može izazvati nelagodnost u stomaku kod nekih ljudi zbog svog visokog sadržaja vlakana, dok je konopljino seme lakše za varenje.

VS Kvinoja

Kvinoja je poznata kao izvor kompletnih proteina među biljnim namirnicama, slična konoplji po ovom aspektu. Ipak, kvinoja sadrži manje omega-3 masnih kiselina i zdravih masti u poređenju sa konopljom. Takođe, konopljino seme je jednostavnije za pripremu i može se koristiti direktno bez kuvanja. Kvinoja takođe može sadržavati saponine, prirodne hemikalije koje mogu imati gorak ukus i koje treba ukloniti pranjem pre kuvanja.

Zdravstvene prednosti konoplje kao hrane

Kombinacija omega-3 i omega-6 masnih kiselina pomaže u smanjenju upala, regulaciji krvnog pritiska i smanjenju rizika od srčanih oboljenja. Studije su pokazale da konzumacija ovih masnih kiselina može smanjiti nivo lošeg holesterola (LDL) i povećati nivo dobrog holesterola (HDL).

Omega-3 masne kiseline su esencijalne za funkcionisanje mozga, a konoplja je bogat izvor ovih masti. Redovna konzumacija može pomoći u održavanju kognitivnih funkcija, poboljšanju memorije i smanjenju rizika od neurodegenerativnih bolesti.

Vitamini i minerali prisutni u konopljinom semenu, kao što su cink, magnezijum i vitamin E, igraju ključnu ulogu u jačanju imunog sistema. Proteini iz konoplje takođe podržavaju sintezu antitela i drugih komponenti imunog sistema.

Visok sadržaj vlakana u konopljinom semenu podržava zdravu probavu, pomaže u prevenciji konstipacije i održavanju zdravlja creva. Rastvorljiva vlakna hrane dobre bakterije u crevima, dok nerastvorljiva vlakna pomažu u formiranju stolice i olakšavaju eliminaciju otpadnih materija.

Uzgajanje konoplje i prerada do trpeze

Osim nutritivnih prednosti, konoplja je i ekološki održiva biljka. Raste brzo, zahteva minimalne količine vode a ukoliko se ispoštuju sve agrotehničke mere, uzgaja se bez pesticida i herbicida. Može se uzgajati na različitim tipovima zemljišta a pored toga, konoplja poboljšava kvalitet zemljišta, koristiti se u rotaciji useva za čišćenje od korova i teških metala.

Upotreba konoplje u poljoprivredi kao preduseva, može doprineti i povećanju prinosa a jedna studija u Hrvatskoj je dokazla da konoplja kao predusev povećava prinose pšenice za 15%. Jedna hektar konoplje, apsorbuje i do 4 puta više CO2 i na taj način utiče na smanjenju emisije ugljen-dioksida.

Važno je napomenuti da se u preradi konoplje od njive do trpeze, koriste jednostavni tehnološki procesi koji ne zahtevaju upotrebu bilo kavih hemikalija i drugih agresivnih supstanci. Svi tehnološki procesi prerade rade se bez upotrebe dodatne toplote i vode čime se smanjuje upotreba energenta na minimum što je još jedan pozitivan ekološki aspekt konoplje.

Trenunto važeće regulative u Srbiji

Sa rastućom svešću o održivosti i zdravoj ishrani, konoplja ima potencijal da postane nezamenljiv deo savremene prehrambene kulture. Prirodna, nutritivno bogata i ekološki održiva, konoplja predstavlja hranu budućnosti koja je dostupna već danas, ali ne i u Srbiji.

Prema važećim zakonima u RS, konoplja je zabranjena za upotrebu u ljudskoj ishrani jer u beznačajnim količinama za ljudski organizam, sadrži psihoaktivnu komponetu THC u količini od 1-3mg po kilogramu. Prevedeno u procente, to je količina THC-a od 0,00000003% u ukupnoj masi.

Da bi se omogućila prodaja proizvoda od semena konoplje u Srbiji, potrebno je da se u „Pravilnik o dozvoljenim količinama kontamintaima u hrani“, pored bioloških i hemijskih kontaminta kao što su mikotoksini, teški metali, pesticidi i sl, definiše i dozovljni nivo THC-a kao psihoaktivnog kontaminata.

Nadležni nakon 7 godina predlaganja i sugerisanja privrede i građana da se usvoji ovaj pravilnik po uzoru na zakon koji važi u EU (  thc 3.5mg/kg za seme i brašno, 7.5mg/kg za ulje) odbijaju da to urade pod izgovorom „očuvanja zdravlja građana“.  Svi građani Srbije koji prepoznaju vrednosti semena konoplje i žele da ga nabave, moraće da ga potraže u „PetShop“ radnjama jer je seme konoplje dozvoljeno samo za životinjsku upotrebu.

Autor teksta: Dragan Mirković